U Srbiji se trenutno razmatra ideja o skraćivanju školskih časova sa standardnih 45 minuta na 30. Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković, istakao je da se o ovoj promeni otvoreno i glasno razmišlja, ali da za sada ne postoji konačna odluka niti zvaničan pravilnik koji bi ovo uveo.
Glavni razlog ove inicijative je smanjenje pažnje i koncentracije učenika, za šta se navodi uticaj tehnologije i društvenih mreža. Kraći časovi trebalo bi, prema ideji ministara, da bolje odgovaraju savremenim sposobnostima učenika da zadrže fokus tokom nastave.
Ova ideja izazvala je različite reakcije. Stručnjaci upozoravaju da samo skraćivanje časa ne rešava suštinski problem obrazovanja jer gradivo ostaje isto, dok bi broj časova dnevno mogao da poraste. Nastavnici ističu da bi kvalitet nastave mogao da opadne ukoliko se ne prilagode metode rada i nastavni planovi. S druge strane, deo javnosti i roditelja smatra da bi kraći časovi mogli pomoći učenicima da lakše zadrže pažnju i da im nastava bude zanimljivija.
Za sada je ideja u fazi razmatranja, a ministar je spomenuo mogućnost pilot-projekata u pojedinim školama. Skraćivanje časova se ponekad pominje i u kontekstu šire reforme nastave koja uključuje digitalne alate i ograničenu upotrebu mobilnih telefona u školama. Trenutno se radi o predlogu i javnoj debati, a ne o konačnoj odluci, pa će biti potrebno vreme da se vidi da li i kada bi promena mogla da se primeni.
U Republici Srpskoj je inicijativu da se časovi skrate sa 45 na 35 minuta prošle godine pokrenuo Savez srednjoškolaca Republike Srpske, koji je organizovao panel‑diskusiju pod nazivom “Skraćenje nastave na 35 minuta u srednjim školama – izazovi i perspektive” kako bi otvorio javnu raspravu o ovoj temi i uključio učenike, nastavnike, roditelje i druge aktere u razgovor o mogućim efektima takve promene.
Predsjednik Saveza srednjoškolaca, Stefan Raković, poručio je da kraći časovi nisu samo tehničko pitanje već da se tiču efikasnosti, pažnje i mentalnog zdravlja učenika.
Olivera Đeorđić Nedić, profesorica geografije i demokratije iz Doboja, kaže da je tačno da danas učenici nemaju koncentraciju za čas od 45 minuta, ali skraćivanje časova nije rješenje, nego bi bilo priznanje poraza sistema koji se ne snalazi.
– Ako dijete nema koncentraciju, pitanje je zašto, a ne koliko da još skratimo. Uslovi za ozbiljnu reformu ne postoje, nastavni planovi su pretrpani, odjeljenja prebukirana, inkluzija se sprovodi bez stvarne podrške, sistemski se ne ulaže u profesionalni razvoj nastavnika. Uz sve to imamo opšti pad stručnog kadra u profesiji. Zamislimo kakvo bi znanje nastajalo kada na sve to još skratimo i vrijeme učenja. U obrazovanju se, nažalost, ne mijenja gotovo ništa suštinsko, mijenja se samo represivno, više administracije, više birokratije, paralelna papirna i elektronska evidencija, isti podaci po tri-četiri puta u različitim obrascima. Kako smo krenuli, karikiram, sljedeća inicijativa bi mogla biti da roditelji u septembru kažu kakav uspjeh očekuju, a da se u junu samo vidimo sa njima i ucenicima, da provjerimo jesu li zadovoljni ocjenama, dok mi u međuvremenu proizvodimo kilometre evidencija koje nemaju nikakve veze sa znanjem, kompetencijama i životnim vještinama za 21. vijek – rekla je za BUKU Olivera Đeorđić Nedić.
Dodaje da skraćivanje časova u takvom sistemu nije reforma, nego njegovo dodatno urušavanje.
– Odgovor na pitanje je nipošto skratiti trajanje časova, nego učiniti sve potrebno, da oni budu produktivni, usmjereni na učenika i njegov rast, podržani kompletnom promjenom nastavnog plana i programa i stalnim edukovanje kadra – ističe naša sagovornica.
Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske potvrdilo je za portal BUKA da nisu razmatrali mogućnost skraćenja nastavnih časova na 30 minuta u školama u Republici Srpskoj, niti su zaprimili takvu inicijativu.
BUKA
