Samo dvije penzionerke bile su zainteresovane za kurs o voćarstvu, koji je za svoje članove u Doboju organizovalo Udruženje penzionera, pa su prostorije ove organizacije okupirale mahom njihove kolege.
Sestre Mirjana Stjepanović i Jelena Jović imaju voćnjak u selu Karanovac i željele bi, kažu, da nauče nešto ne samo o rezidbi, nego i o održavanju voća koje nije karakteristično za naše područje, pa su došle na predavanje.
– Da mi je znati nešto više o šišanju voćaka, kada se šta šiša, da ne moramo zvati druge ljude svaki put kad treba rezidba. Dobro bi bilo da to sami radimo jer smo u penziji. Imamo jabuke, kruške, šljive, – ispričala je Mirjana Stjepanović, pišu Nezavisne.
Na orezivanju voća do sada je najviše griješio Stojan Prešić, koji priznaje da mu je najteže uzgajati kajsiju.
– Griješimo u tome što nam je žao odsjeći granu, a ona smeta drugoj, pa jedna drugu ugrožavaju, tako da gubimo rod. Moje iskustvo i poruka svakom ko hoće da se bavi voćarstvom je da ne štede voćku. Ne treba je sjeći bez veze, ali onoliko koliko je potrebno za razvoj stabla, – poručio je Prešić.
Ne treba žuriti s rezidbom, preporučuje Aleksandar Popović, viši stručni saradnik za voćarstvo u resornom ministarstvu, ali treba obratiti pažnju i na hemijsku zaštitu, đubrivo i održavanje zemljišta.
– I sa đubrenjem ne treba žuriti, jer ako voćke ne rode, džaba je dodavati velike količine đubriva. onda samo podstičemo prirast i imamo iduće godine više rezati. Zasadi koji izgledaju dobro njih treba što kasnije orezati, isprskati. Kad se probude štetočine i kad vidimo šta je od roda ostalo, lako je dodati đubriva, – kaže Popović.
Rajko Gligorić, predsjednik dobojskog Udruženja penzionera, kazao je da su po šesti put organizovali kurs o voćarstvu za svoje članove, a do sada je oko 270 penzionera naučilo kako da ozbiljno uzgaja voće.
– Mi smo jedino udruženje u RS koje za svoje članove organizuje ovakva i slična predavanja, da li iz oblasti poljoprivrede, zdravlja ili neka druga edukativna predavanja, – rekao je Gligorić.
